Министар за Косово и Метохију Горан Богдановић изјавио је у интервјуу за Радио С да се Србија противи одлуци да косовска полицијска служба преузме контролу чувања границе са Албанијом. Министар Богдановић је такодје оценио да Влада не одустаје од преговора са Албаница о решењу косовског проблема.

КПС преузима контролу границе са Албанијом. Какав је ваш став по том питању?

Наш став је по том питању потпуно јасан. Ми се противимо да КПС преузме чување границе. Упутили смо протест КФОР-у. Једноставно не слажемо се са оваквом одлуком, као што се не слажемо ни са одлуком да наше историјске споменике чувају припадници КПС-а. Познато је да је део део КПС учествовао у насиљу 2004. године, у рушењу и паљењу светиња и прогањању Срба. Учинићемо све да се тај процес заустави.

Војно безбедносна агенција је у уторак саопштила да на Косову нема озбиљнијег угрожавања безбедности и да КФОР може да очува безбедност. Да ли се слажете са таквим ставом?

Слажем се. и сам сам сведок јер сам често на Косову. КФОР добро обавља посао и за сада нема већих проблема, али то не значи да их неће бити у будућности. Искуство нас учи да може доћи до веће ескалације сукоба, посебно кад знамо чињеницу да на Косову и Метохији имамо велике социјалне проблеме. Очекује се одлука Медјународног суда правде и албански екстремисти могу покушати силом да остваре оно што не могу мирним путем.

Да ли то значи да очекујете немире на Косову након одлуке Медјународног суда правде, и ако та одлука буде у корист Србије.

Искуство нас учи да кад је дошла у питање албанска идеја, а није остварљива, онда је увек долазило до сукоба, односно до нечег да заплаши друге народе.

Кад очекујете одлуку МСП-а?

Ми очекујемо одлуку негде у јуну месецу, али се из неких извора може сазнати да та одлука може бити пролонгирана за октобар или новембар. Ми очекујемо да ће одлука бити у складу са медјународним правом. Јасно је да постоје јаки политички притисци, и на нас и на земље које нису признале независност. Не могу и не желим да верујем да ће одлука бити другачија него како медјународно право налаже. Прекршене су све резолуције које су донете од 1998, посебно резолуција 1244. И доношење одлуке се пролонгира из тог разлога.

Да ли након одлуке МСП-а можда очекујете да неке земље повуку признање?

Незахвално је говорити о томе. Можда чак и илузорно очекивати да ће неке земље, поготово оне утицајне, повући то признање. Одлука МСП-а ће стопирати даља признања, а неке земље ће сигурно преиспитати своју одлуку.

Најављују се преговори са Албанцима. Са ким би се преговарало и који је максимум који Србија може да понуди и минимум од ког неће да одступи?

Наравно да се мора преговарати са Албанцима. Ми у разговорима са медјународном заједницом тражимо да разговори почну што пре. Сматрамо да медјународна заједница мора бити присутна јер је ситуација неиздржива. Сада имамо ситуацију да је једна страна, Албанци, добила све, а друга, Срби, су изгубили све што су имали. Такво стање није подношљиво дугорочно и не може водити ка помирењу измедју две етничке заједнице. Желимо да напокон додјемо до компромиса и статус Косова решимо за свагда.

Да ли бисте прихватили и делегацију у којој би био и Хашим Тачи?

Ми смо спремни да разговарамо са сваким са Косова и Метохије, али не желимо да лицитирамо са тим ко ће бити у делегацији. Сви они који су релевантни политички фактори на КиМ могу нам бити саговорници. Ми смо спремни да разговарамо, како наш народ каже, и са црним дјаволом, само да додјемо до решења које је у корист свих градјана Косова. Понављам, овакво стање је неиздрживо.

Понуда би била највећи степен аутономије?

Тако је. Ми ћемо се и даље ботити за очување Косова и Метохије у оквиру државе Србије. Ми не желимо да владамо Албанцима, као што ни Срби не желе да им владају Албанци. У разговорима које смо имали 2006. и 2007. ми смо потпуно јасно истакли наше ставове и наше принципе. Ипак, уз помоћ медјународне заједнице Албанци су то игнорисали и дошло је до једностраног проглашења независности. Желимо компромис. Компромис јесте болан, али морамо тежити том циљу. У компромису не могу сви бити задовољни.

Две су кључне ствари у резолуцији 1244. Једна да стање треба да се врати у оно пре сукоба 1999. и друго да се српске снаге врате на Косово. Да ли ће се инсистирати на томе?

Наравно да поштујемо резолуцију 1244 и инсистирамо да се поштује у целини. Како и од Србије, тако и од медјународне заједнице. Ми наглашавамо да се резолуција стално примењује селективно, односно они делови који одговарају Албанцима. То је јако опасно и погубно, и такав став је довео до тренутног стања.

Помиње се кипарски модел решења. Турски део Кипра није признала ниједна земља ЕУ, док су Косово признале 22 земље ЕУ. О чему је реч?

Нисам сигуран да је кипарски модел прави термин. Он јесте решење у погледу концепта, односно пријема у ЕУ. Нас интересује да у потпуности решимо питање статуса Косова. Постоји низ модела о којима се може преговарати...

Да ли то значи да морамо да сачекамо и да Косово удје у ЕУ како би градјани нпр. Београда могли да прошетају Приштином, као што то чине у Београду или Новом Саду?

Мислим да није. Морамо све да учинимо да сви градјани, не само Србије већ целог света слободно прошетају Приштином, Урошевцем, читавом територијом државе Србије. То мора да буде обавеза и медјународне заједнице која је преузела бригу над свим градјанима. Ситуација на терену је потпуно другачија. Нема слободе кретања за све градјане. Срби и даље нису правно заштићени, и није им враћена имовина. Ми са наше стране чинимо огромне напоре да додје до те промене. Ситуација је сад мало боља него што је била 2004. и 2005., али није довољно добра да Срби могу слободно оду до својих светиња, кућа и имања.

Често се помиње план за север Косова. Многе медјународне институције, пре свега ЕУ, оградјују се од тог плана. Ко онда стоји иза њега?

Питер Фејт има два шешира. Један је онај специјалног представника ЕУ, а други медјународног цивилног представника. Иза једног је Унија у којој нема консензуса око независности јер један број земаља није признао независност, док Фејт носи шешир земаља које су признале. План је неприхватљив. Интегрисати се у друштво које није учунило ништо да Срби врате на своја вековна огњишта је велика илузија.

У каквом су положају Срби? Један део изашао је на изборе које је организовала Приштина, са друге стране следе избори у Косовској Митровици 30.маја. Шта очекујете од тих избора?

Нажалост подела у српском корпусу није ништа ново. Ми чинимо све да поделе смањимо на најмању могућу меру. Не желимо да Србе делимо на патриоте и издајнике. Управо на овим изборима крајем маја очекујемо да ћемо потврдити озбиљност државотворне политике. Институције Србије немају и не могу имати алтернативе. Не само на северу већ у целој покрајини.

Да ли мислите да су Срби помало изневерени? Имамо скандал везан за Српску православну цркву за проневеру новца, а и поднете су пријаве за ненаменско трошење новца у вашем министарству?

За цркву не желим да коментаришем. А што се тиче министарства, ми све радимо транспарентно. Перцепција која постоји код градјана да је Косово мека за прање новца мора да се прекине. Сви који су то радили морају одговарати.

Душан Младјеновић