После Подујева мораћемо озбиљно да се запитамо о статусу не само измештених општина него и других локалних самоуправа на Кoсову и Метохији, где Срби не живе
Како коментаришете тучу посланика из Подујева, зар то не може да се спречи?
То је брука и срамота и због тога смо и донели одлуку да се сазове нова скупштина, да буду присутни представници Министарства за КиМ и да се утврде чињенице и право стање.
Шта ће министарство предузети да се ова ситуација реши?
После овога ћемо морати озбиљно да се запитамо о статусу не само измештених општина него и других локалних самоуправа на КиМ где Срби не живе. Ја ћу већ на првој седници владе у четвртак изаћи са иницијативом да за седам-осам општина у којима Срби не живе, уведемо већа или координаторе.
За које ћете општине тражити већа или координаторе?
Ђаковицу, Дечане, Призрен, Урошевац, Подујево, Суву Реку, Клину, у којој, иако је повратничка општина, такође имамо огроман проблем.
По закону ви можете да распустите општину и уведете привремене мере.
Распуштати те општине, па расписивати нове изборе била би катастрофа: то су огромни трошкови, имали бисмо поново исту ситуацију и не бисмо никада изашли из тог врзиног кола.
Али већ сте распустили известан број општина и увели привремене мере.
То су општине у којима живи до 10.000 Срба. У Лепосавићу живи 20.000 Срба. Распуштање таквих општина једноставно има смисла.
Шта ће промене донети?
Смањење администрације и смањење трошкова. Ми тамо плаћамо седам-осам функционера који живе у централној Србији или су измештени негде на Косову. За овакву реакцију није повод само ово што се десило у Подујеву. Ми смо неколико пута смањили општинска већа. По закону је предвиђено од 5 до 11 чланова тих већа, али ми смо у тим локалним самоуправама оставили само по једног. До мог доласка у министарство имала су по пет чланова, које ми нисмо могли да плаћамо.
Зашто до сада није урађено више да се ситуација промени?
Ниједан закон није регулисао статус локалних самоуправа на КиМ него су оне изједначене са свим осталим самоуправама у централној Србији. Али, без обзира на све то, ми морамо нешто да урадимо.
На основу накарадне одлуке 2008. године су расписани локални избори на КиМ и изабрани су органи власти и у општинама у којима нема Срба. И добили смо апсурдну ситуацију да у Ђаковици, Дечанима, Сувој Реци, Призрену, дакле, у општинама у којима има врло мало Срба имамо пуну администрацију као да их је 10.000. Неприхватљиво је да ми тамо плаћамо неке председнике, потпредседнике, председнике скупштина, а да људи буквално ништа не раде.
Б. Митриновић