Министар за Косово и Метохију Горан Богдановић тврди да Влада Србије води прагматичну политику у решавању косовског проблема. Све те приче о поделама и посебним статусима су у функцији промена реалног стања на терену пред доношење мишљења Међународног суда правде
Београд - Маске су дефинитивно пале. Изјава Бајрама Реџепија о слању специјалаца Косовске полицијске службе на север Косова и Метохије показује и ко стоји иза протеклих насилних догађаја на северу КиМ, коме се жури и ко би да мења стање на терену у предвечерје доношења мишљења Међународног суда правде.
Свако ко жели мир и компромисно решење мора бити разочаран, али и да се озбиљно забрине над оваквим најавама, које представљају очигледно звецкање оружјем. Веома је важно што је Реџепијеве тврдње о некаквом споразуму Еулекса с Приштином, сам Еулекс демантовао и одбацио. Таква позиција Еулекса је једина могућа у обављању његовог статусно неутралног мандата у јужној покрајини. Очекујем да ће Приштина, како се ближи саопштавање мишљења Међународног суда правде, интензивирати провокације. Али, као што је речено и на прошлој седници Савета безбедности УН, даљу одговорност за тензије, немире и све лоше последице сносиће они који прибегну једностраним потезима. Све те приче о поделама и посебним статусима су у функцији промена реалног стања на терену пред доношење мишљења Међународног суда правде - тврди у разговору за Данас Горан Богдановић, министар за КиМ у Влади Србије.
Шта Београд намерава да предузме после оглашавања Међународног суда правде и да ли тачне приче да заправо нема конкретне државне стратегије?
- У озбиљној дипломатији и политици наредни кораци и потези код важних одлука се не откривају. Ако неко не препознаје одлучност, енергију и рад, који председник Србије и ова влада улажу у спровођењу стратегије за КиМ, узалудан је посао да ја таквом отварам очи, нити ми пада на памет да неког уверавам да држава Србија има и спроводи ту стратегију. Влада Србије и Министарство за КиМ воде прагматичну политику када је у питању решавање косовског проблема која се одвија на више фронтова. На спољнополитичком плану, председник Србије и наша дипломатија воде тешку, али успешну битку. Министарство за КиМ настоји да на терену унапреди и развије српске средине, да створи што боље услове за опстанак, али и повратак прогнаних. Нажалост, економска криза је многе планове одложила за боља времена. Упркос томе, успели смо да изградимо инфраструктуру, обновимо све школе, изградимо вртиће, створимо солидну основу за какав-такав нормалан живот и функционисање у српским срединама. Паралелно смо уштедели, рационализовали трошкове и тај новац преусмерили у наменске кредите за оживљавање производње и запошљавање. Створили смо солидну основу да кренемо с другом фазом бржег економског развоја и унапређења српских средина. Срж политике Министарстава за КиМ је побољшање живота обичног човека на Космету.
Како коментаришете да и у редовима владајуће коалиције у Србији многи сматрају да је то лоша политичка порука косовским Србима, чији Вас поједини политички представници отворено оптужују да „извршавате задатке Брисела“?
- Представници владајуће коалиције су чланови Владе и сви они су били присутни на седници те исте владе, на којој је једногласно усвојена одлука о укидању седам општина у којима не живе Срби. Толико о „многима“. Што се тиче, како кажете, појединих политичких представника косметских Срба, тачно је да сам тим плаћеним патриотима онемогућио да се енормно богате на штету државе и оног напаћеног народа. Разумем њихов гнев и оптужбе да сам службеник Брисела. На њихову жалост, ја сам државни службеник Србије, а то их највише мучи. Признајем, замерио сам се и неким српским богаташима и неким политичким структурама на КиМ, које сам спречио да користе државну касу и ово министарство као врећу без дна.
Одговор на критике
Због чега је предлог Министарства за КиМ о распуштању седам српских скупштина општина, који је Влада Србије недавно усвојила, „дошао“ баш уочи локалних косовских избора у Партешу?
- Локалне самоуправе нису укинуте. Распуштене су скупштине и неки људи су остали без функција, а разлог је једноставан - нерад и јавашлук. Ефекти и резултати њиховог рада су равни нули. За људе, који су прогнани од 1999. ништа нису урадили, ни прстом нису мрднули. Чак нису ни покушали. Зашто би држава трошила новац да плаћа нечији нерад. Време демагога је прошло, нажалост, многи то и даље не схватају. На места председника ових општина дошли су координатори, који ће успоставити контакте са расељенима и уз нашу помоћ омогућити тим људима да се врате на своја огњишта и учинити те локалне самоуправе ефикаснијим.
Аутор: Јелена Тасић