Одговорност Међународног суда правде огромна је, јер ако би донео мишљење у прилог независности Косова то би довело до уништења међународног права Косово јесте јединствен случај, али не у оном смислу у коме то желе да прикажу они који су га признали као независну државу. Јединственост косовског случаја огледа се у томе што је управо Резолуција 1244 једини акт икада донет којим се забрањује сецесија дела територије једне земље тиме што се гарантује територијални интегритет тадашње СРЈ. Такав акт не постоји, рецимо, за Квебек или Кашмир, каже у разговору за „Политику" Томас Флајнер, швајцарски професор уставног права и оснивач Института за федерализам у Фрибургу који у Београду борави на позив Центра за националну стратегију.
Да ли и у којим случајевима национална мањина има право на самоопредељење?
Никад у међународној заједници до сада није постојао случај да се једном народу призна право на самоопредељење. Курди су се позивали на то право, али ни до данас међународна заједница им није дала право на самоопредељење, односно није им дала државу.
Да ли у међународном праву постоји принцип који је изнад принципа територијалног интегритета и суверенитета?
Не, колико је мени познато. Једини помак у том правцу била би Декларација УН о статусу аутохтоног народа из 2007. која први пут гарантује аутохтоном народу колективно право на територијалну аутономију у оквиру државе, али не и право на сецесију. Међутим, против ове декларације су у УН гласале баш државе које су признале Косово попут САД и Канаде.
Како коментаришете аргумент Албанаца да им право на сецесију припада због тога што су дуго година били изложени репресији Београда?
Уколико би се такав разлог прихватио то би био страшан преседан који би дестабилизовао светски мир јер би сви који имају иредентистичке, односно сецесионистичке захтеве кренули са терористичким акцијама како би испровоцирали државу да им одговори. И онда би им то био изговор да траже сецесију. Такође, мора се онда поставити питање зашто су Савет безбедности и УН донели Резолуцију 1244 којом се гарантује територијални интегритет и суверенитет СРЈ, а нису одмах када је завршена државна репресија усвојили те разлоге и још тада дали независност Косову.
Како коментаришете аргумент који је ових дана на суду изнела Немачка по коме је Косово држава јер има територију, власт и народ?
То је став који потпуно игнорише реалност у свету. Зашто би ситуација на Косову била различита од оне у Судану, у Кашмиру или са Курдима који имају територију, народ и власт. Такав приступ довео би нас у ситуацију да би свако ко се бори оружјем и контролише територију могао да добије државу. То би био крај света.
Ако је са правне тачке гледишта све јасно, онда је Косово постало политички случај?
Наравно. Одлука да се призна Косово је искључиво политичка.
Да ли то значи да се сада на суду правде покушава једној политичкој одлуци дати и правна тежина?
Надам се да не. Не само као стручњак него као и човек који је растао у правној држави мене боли што су правне државе одбациле право и чисто се руководиле политичким аргументима признајући Косово. Није у питању само Србија већ читав међународни правни поредак. Одговорност Међународног суда правде огромна је, јер ако би донео мишљење да је независност у складу са међународним правом то би довело до хаоса, анархије и уништења међународног права.