Косово и Метохија је до доласка међународних снага и УН, како их је назвао у својој књизи Миленко Мишо Тодовић ''МИЛОСРДНИ'', било мултиетничко друштво у коме су сви били равноправни и имали слободу у сваком погледу. Прошло је 11 година од тада и шест година од мартовског погрома над српским народом и његовом културном и верском баштином, у присуству више хиљада војника међународних снага и мисије УН.
Мартовско насиље 2004. године Србима и осталим неалбанским заједницама наноси катастрофалне последице која су резултирала изгоном, расељењем и погромом становништва, уништавањем кућа споменика културе и верске баштине СПЦ на КиМ:
-
прогнано и без домова остало укупно 3.870 лица .
-
убијено је 8 лица српске националности
-
рањено 143 лица српске националности
-
етнички очишћено 6 градова и 9 села
-
уништено је 935 кућа и 10 друштвених објеката
-
спаљено 34 верских места, од чега 18 споменика кутуре РС
-
оскранављена 3 гробља са небројано надгробника.
Протеривањем Срба и ''брисањем'' његове баштине – сведока, прекрајањем и лажирањем историје, намера је да се Србија истисне са простора КиМ у сваком погледу па и у духовној и културној сфери. У овом мартовском погрому десило се невиђено и незапамћено у свету националистичко уништавање свега са призвуком српства и православља.
Иако је међународна заједница оштро осудила Погром, иако је тадашња привремена косовска влада под притиском запада и њиховим средствима обновила један број уништених кућа, вратила се само неколицина прогнаних Срба и Рома. Такође није започета свеобухватна обнова и реконструкција цркви и манастира као и споменика културе српске културне баштине док се обнова и реконструкција оштећених џамија и кула одавно већ завршила. Започете су само према Меморандуму о обнови из 2005. године ''хитне интервенције'', над спаљеном и уништеном српском културном и верском баштином из марта 2004. године, и то на само 30 локација, које трају и данас. Тиме се међународној заједници приказује лажна слика и прикрива истина о самој обнови свеукупне српске културне баштине на КиМ а данашња такозвана ''република Косово'' - ту обнову јавно представља као бригу за ''своју'' културну баштину.
Међутим, због тога се не сме заборавити и умањити претходно уништавање, спаљивање и угрожавање око 115 осталих цркава, манастира, када је страдало и преко 10.000 икона и богослужбених предмета као и 5261 надгробних споменика на 256 гробаља. Ови бројеви су несхватљиви за свако поимање ствари.
Српска културна и верска баштина на Косову и Метохији и даље је у рушевинама као и многобројне цркве, објекти и гробља која су оскрнављена и преорана. И поред свега, на не знамо колико пута датим обећањима од међународне заједнице и УНМИК-а да ће се што пре приступити обнови, реконструкцији и заштити, онемогућава се приступ, преглед, обнова и заштита српског културног и верског наслеђа стручњацима и установама заштите Републике Србије.
Република Србија, Српска Православна Црква и њен народ, као власник и баштиник културних, материјалних и осталих вредности, улажу напоре у циљу заштите, обнове и очувања српског културног и верског наслеђа на Косову и Метохији, јер даљим одлагањем њене обнове и заштите доћи ће до трајног губитка, чиме би била учињена ненадокнадива штета културном бићу и индентитету српског народа, а и баштини Европе и света.
Човече који српском земљом ступаш
било да си дошљак или овдашњи
ма ко да си и ма шта да си
када дођеш на поље ово,
које се зове Косово,
...
видећеш како посред поља усправно стојим.
...
но молим те, приђи и приближи се мени, о љубими,
и размотри речи које ти преносим,
и из тога ћеш разумети због ког узрока
и како и зашто ја стојим овде,
јер истину ти говорим,
...
лета 6897, индикта 12, месеца 15, у дан уторак,
а час је био шести или седми,
не знам, Бог зна.
Речи Деспота Стефана Лазаревића написане после косовске битке 1389. на пољу Косову, на мраморном стубу поред споменика косовских јунака на Косову и Метохији