38236

Након што је укинута 31.12.1965 године, скупштина општине Штрпце поново је формирана 10.08.1988. године. Општина захвата простор од 247,36 км2 на североисточном подручју Шар планине и горнјем делу слива реке Лепенац, који се још назива Сиринићка жупа.

Границе општине се већим делом поклапају са природним границама Сиринићке жупе која је уоквирена планинским масивом Шар планине и њених огранака, планинама Ошљак, Коџа Балкан, Жар и Језерске планине. Општина представља планинско подручје са специфичном разуђеном целином и распоном надморске висине која се креће од 900 метара надморске висине у долини Лепенца, до 2 500 метара надморске висине на највишем врху Љуботен. Доминантни планински масиви опредељују просторну изолованост подручју према северу и југу, док је Бродском клисуром обезбеђена отвореност према подручју Косова, а преко Превалца и према Призренској котлини.

У непосредном окужењу се налази општине Урошевац, Качаник, Сува Река и Призрен а једним делом се општина граничи са суседном Македонијом.

Територија општине и њен центар Штрпце имају релативно повољан положај у односу на градске, управне и привредне центре Косова и Метохије, као и северне и северозападне Македоније. Удаљеност овог општинског центра од Урошевца износи 30 км, Приштине 61 км, Призрена 34 км, а од градова у Македонији удаљеност од Скопља је 61 км а од Тетова 70 км. Према томе, општина Штрпце у знатној мери заузима централни положај у односу на наведене градове, што је од инзванредне важности за њен даљи привредни развитак.Треба такође истаћи да се у зони од 100 км удаљености ос Штрпца налази и већи број индустријских и рударских центара као што су Трепча, Косовско рударско-енергетски басен, скопски, урошевачки, призренски и пећки индустријски басен.

За саобраћајну повезаност Штрпца и целе Сиринићке жупе највећи значај има пут Превалац - Призрен - Штрпце - Урошевац где се може одвијати аутобуски саобраћај и остали транспорт као и трговина. Добра саобраћајна повезаност је потенцирана и чињеницом да је последњих година дошло до изградње савремених асвалтних путева унутар територије општине чиме је остварена веза са општинским центром и највећим бројем насеља.

Карактеристике рељефа и могућност коришћења пољопривредног земљишта услови су за физиономију мреже насеља која су претежно жупског, збијеног типа. У укупној мрежи од 16 насеља доминира седиште општине као администартивни привредни центар са делимичном функцјјом гравитациног центра у односу на окружење. Нешто већи степен урбанизованости осим седишта општине има и релативно ново насеље Брезовица на коме су лоцирани туристички капацитети, док остала насеља карактерише слаба међнсобна функционална интегрисаност и одсуство урбанизације.

Разноврсност и атрактивност расположивих природних потенцијала представљају солидну основу за укупан бржи развој Општине Штрпце. Највреднији природни потенцијал Општине представљају амбијенталне вредности, клималске карактеристике и очуваност животне средине. Планински амбијент са рељефом тзв. алпске планине, дужина задржавања снежног покривача у вишим деловима и до 280 дана, велика инсолација и други услови представљају предност за развој планинског туризма. Индиференцираност терена омогућава организоваље скијашких стаза за различите кориснике, од почетника и рекреативаца до алпских и нордијских скијаша. Нижи предели Сиринићке жупе припадају другој климатској зони са благим жупским карактеристикама, што уз богаство вегетације и специфичне природне реткости (језера, пећине и слично) омогућавају развој туризма и у летњем периоду.

Да би се туризам могао нормално развијати неопходан је развој пољопривреде и сточарства у увоме крају за што такође има природних услова.

Пољопривредно земљиште заузима 55% површине општине (13 651 ха). У његовој структури доминирају пашњаци са 38,8% и ливаде са 25% укупне пољопривредне површине. Обрадиве површине нижих бонитетних класа су заступљене са 18%, а површине под воћњацима су занемарљиве. Под шумама је 42% територије општине (11 372 ха).У погледу квалитета и степена очуваностл, преставља изузетно вредан природни потенцијал. Од шумских врста најзаступнији су буква, бреза, цер, бели јасен и јаблан, док се на већим висинама јавља четинарски кат где доминирају црни и бели бор, јела, смрча, а јављају се и ендемске врсте муника, молика и тиса.

Читаво подручје општине покривено је густом речном мрежом а око 250 извора велике издашности указује на присуство обиља подзернних вода. Највећа река је Лепенац која настаје код села Севце од Тисове и Церенацке реке. Велики је број планинских језера од којих се издвају Ливадичко (Штрбачко) и Јажиначко.

Демографски подаци

У општини тренутно живи око 13.600 становника, међу којима је 9.100 Срба, 4.500 Албанаца и 30 Рома (извор: ОСЦЕ мисија на Косову) са малом просечном густином насељености (око 60 становника на км) што је карактеристично за брдско-планинска подручја. Основна демографска обележја су благи раст укупног броја сановника и мешовити национаини састав. Територијални распоред становништва изразито је неуравнотежен.

У општини живи око 900 интерно расељених лица (српске националности), од којих око 400 живи у колективним центрима а остали живе у приватним кућама. Општина Штрпце (Сиринићка жупа) са 16 насеља спада у ред мањих општина на пођручју Косова и Метохије, која се простире на 248 км2 што је иначе 2,3% површине покрајине. То је брдско планинско подручје где су од пивредних грана нај развијенији туризам и сточарство.

Од укупно 16 насеља у Општини, 8 је насељено Србима ( Штрпце, Брезовица, Врбештица, Јажинце, Беревце, Готовуша, Севце и Сушиће ), 4 Абанцима ( Брод, Фираја, Ижанце и Коштањево ) а 4 насеља имају мешовити национални састав ( Вича, Драјковце, Горња и Доња Битиња ).