БЕОГРАД, ВАШИНГТОН - На међународној сцени с почетка ове године приметно је интензивирана дебата о Косову и Метохији, а последњих дана све је више сигнала, додуше незваничних и неформалних, да су могући и нови преговори Београда и Приштине.
Косовски публициста и аналитичар Ветон Сурои изјавио је данас да се међународна заједница припрема за нови круг разговора о Косову, истичући да се подручје Балкана и даље суочава са нестабилношћу због "статуса кво" у којем се Косово тренутно налази.
О потреби обнове преговора између Београда и Приштине недавно је проговорио и амерички стручњак за спољну политику Николас Гвоздев, у ауторском тексту за "Форин аферс", публикацијиу утицајне америчке организације "Савет за спољне односе", у чијем су управном одбору имена попут Мадлен Олбрајт и Колина Пауела.
Две године након проглашења независности Косово није остварило напредак каквом су се надали они који су га у томе подржали, а да би се остварио помак потребно је обновити преговоре Приштине и Београда и одвојити питања независности од питања граница, навео је Гвоздев.
Према сазнањима Танјуга, и мимо оцене ових аналитичара, међу светским, посебно европским званичницима, све је зрелија свест о неопходности наставка процеса одређивања будућности Косова.
Интензивирани дијалог о Косову подстакнут је с почетка ове године, непосредно, инсистирањем Србије да Косово на међународним и регионалним скуповима учествује искључиво у складу са Резолуцијом 1244, а суштински је резултат чињенице да више не може да се игнорише садашња неодржива ситуација.
Последњих дана из кључних светских метропола, укључујући и престонице држава које су признале једнострану независност Косова, стижу сигнали о увиду званичника да "реалност на терену", коју су до недавно Србију наговарали да призна, и није баш тако чврсто утемељена, као што су неки прижељкивали.
С једне стране, постаје јасно, наводе дипломатски извори, да је садашње стање неодрживо, да је Косово у потпуности зависно од стране помоћи и да ни две године од проглашења независности није постало функционална држава.
Такође, дефинитивно је сигурно да без пристанка Србије никада неће ни моћи озбиљно да профункционише, пре свега због немогућности приступа чланству у Уједињеним нацијама.
У случају поновног покретања процеса о утврђивању будућег статуса Косова, како год тај процес био формално назван - преговорима или не - од Србије се очекује озбиљна кооперативност, јер је у интересу Београда да ово питање буде што пре решено из више разлога, укључујући и успешно окончање европских интеграција.
Међународној заједници је, такође, стало да овај проблем буде што пре решен на обострано задовољство, јер се Србија сматра кључним "играчем" у региону, тренутно прилично сапетим, што "никоме не чини добро".
Једини проблем у овој ситуацији могли би представљати косовски Албанци, који још увек себе доживљавају као "победнике", односно код којих још није сазрела свест о томе да ће, уколико се овакво стање настави, дугорочно постати поражена страна.
