БЕОГРАД - Стручњак за Балкан вашингтонског "Вудро Вилсон центра" Мартин Слецингер изјавио је да је Брисел направио грешку што у децембру Србији није доделио статус кандидата за ЕУ. Заустављање Србије на европском путу, поготово на дуже време, није добро ни за вашу земљу, ни за регион и Европу и мислим да то сада увиђају и највећи противници ваше кандидатуре у ЕУ, али и у Вашингтону, рекао је Слецингер у интервјуу за данашње "Новости".
Он је напоменуо да тензије на северу Косова уочи доношења одлуке врха ЕУ, као и економска криза у Европи, свакако нису ишле у прилог Србији.
"Међутим, све то је заправо било тражење алибија за заустављање Србије на европском путу. Дуго су то били Холандија и услов сарадње са Хашким трибуналом, а сада је ту рампу спустила Немачка, постављајући захтеве око Косова, јер не жели у европској породици још једну земљу са проблемима", казао је Слецингер.
На питање колико су тачне тврдње да је Америка заправо та која притиска Немачку да држи тврду линију када је реч о статусу кандидата за Србију, како би се Београд приморао да буде кооперативнији у решавању косовског питања, Слецингер је је одговорио да "није тајна да је Вашингтон блиско сарађивао са Берлином током деведесетих и дешавања у бившој Југославији".
"САД и Немачка су биле две кључне земље у том процесу. Немачка је имала лоше односе са Србијом од почетка распада СФРЈ и они до данас нису нормализовани у пуном обиму. Берлин је, уосталом, први признао независну Хрватску и Словенију, што је, по мени, била грешка", казао је Слецингер.
Он је сматра да "Вашингтон полако увиђа све мане таквог односа снага и да би радије да се и Француска, Велика Британија, али и скандинавске земље мало више питају при доношењу одлука.
Према његовим речима, у врху америчке администрације и даље има људи који сматрају да Србија није довољно кажњена за све што се у прошлости дешавало на Балкану, али да, изнад свега, САД на Балкану занимају мир и стабилност, јер су јој Ирак и Авганистан довољна брига и не желе још једно жариште.
"Такође, Америку брине и јачање антиевропских снага у Србији, којима иде наруку одлука да вам се не додели кандидатура. Зато Америка сада покушава да притисне Берлин да попусти", казао је Слецингер.
На питање хоће ли то бити довољно да мартовска одлука Европског савета буде у корист Србије, Слецингер је одговори да мисли да хоће.
Слецингер сматра да је признавање независности Кососва од стране САД "дефинитивно била грешка".
"Ако смо већ аминовали мењање граница Србије, морали смо ту опцију да оставимо и за само Косово, јер би то могло да буде добро решење", казао је Слецингер.
Према његовим речима, то не мора да буде класична подела територије, већ нека врста "прилагођавања граница" на Косову и Метохији.
"О томе би могло да се разговара у оквиру дијалога Београда и Приштине, да се Србима, поготово на северу, да широка аутономија, а да Албанци заузврат добију нешто друго", рекао је Слецингер.
Он је такође оценио да је организовање међународне конференције, неке врсте "Дејтона" за Косово, "веома добра идеја, која никоме не мора да штети - ни Србији, ни Албанцима, ни међународној заједници".
