BEOGRAD - U lancu pokušaja falsifikovanja srpske istorije na Kosovu pojavila se još jedna karika - knjiga Jusufa Budžovija "Istorija Kosova" - i iznova otvorila pitanje uticaja literature tog tipa na oficijalnu nauku, posebno na školski sistem, u kojem izvrnute činjenice mogu da budu plasirane kao istorijski dokument.
Istoričar Ljubodrag Dimić za tvrdnje "u bezvrednoj literaturi koju nameću političke prilike" da srednjevekovna srpska država nije ni postojala kaže da "mogu uzrokovati veliku štetu", ali da je svaki oblik falsifikovanja istorije na kraju poguban upravo za falksifikatore.
"Literatura tog tipa je bezvredna, nastaje pod pritiskom revizionističke slike prošlosti koju nameće politika i sigurno će biti predmet kritike u budućnosti. Međutim, u sadašnjim okolnostim na Kosovu, može da bude štetna ukoliko zauzme mesto u školskim knjigama, upozorio je sagovornik Tanjuga.
Dimić kaže da nije novina pokušaj zamene činjenica, kao ni "slepilo" pojedinih interpretatora istorijskih prilika pred kritičkom obradom teme kojoj su posvećeni i naglašava da takvo ponašanje "nikome neće doneti dugoročnu korist".
"U konačnom ishodu štetu čini upravo Albancima poništavajući njihovu ozbiljnost kao naroda. Pokušaji da se dobiju novi odgovori o etnogenezi i iskrivljavanje slike o srednjevekovnoj Srbiji, iako mogu da budu nametnuti kroz školski program, nisu održivi. Takvi pokušaji su, u ovom slučaju, 'mina' u temeljima albanskog naroda", tvrdi Dimić.
Takva literatura, naglasio je profesor Dimić, pokušava da iz "osnova promeni sliku prošlosti, da izjednači žrtve i dželate, da iskrivi istorijske procese..."
"Istoriju ponekad pišu političke partije, izriču je tribunali... ali istoriju treba da pišu istoričari na osnovu istorijskih tragova koje kritički razmatraju. Slika koju s vremena na vreme nudi politika ima za cilj da realnost obesmisli, zamuti, da ukine zajedničku prošlost. Ukoliko nema prošlosti, nema ni sadašnjosti, ni budućnosti", reči su Dimića.
Da takva vrsta literature može da načini štetu i u obrazovnom sistemu slaže se i urednik za udžbenike iz istorije u Zavoda za udžbenike Nebojša Jovanović, koji je u izjavi Tanjugu posebno istakao napore tog zavoda u poslednjih deset godina da istoriju kao nastavni predmet i kao nauku stavi u "jedan kolosek".
"Trudili smo se da angažujemo najjače autoritete u struci. Ponosni smo na generaciju udžbenika od 2001. do danas, čija je vrednost i korektnost prepoznata i na međunarodnim seminarima i sajmovima. Nismo prekrajali, niti pravili drugačiju srpsku istoriju, niti uvredili druge...", naveo je Jovanović.
Prekrajanje činjenica je, kako naglašava, "osnovno nepoštovanje", ali u postojećoj sitauciji na Kosovu može da bude i pretnja za obrazovni sistem.
"Svejedno ko je izdavač, udžbenici treba da budu u skladu sa naukom. Ukoliko nisu, za svaku su osudu. Obaveza nam je da se pozivamo isključivo na činjenice", upozorio je Jovanović.
