MENI
Naslovna » Aktuelno » Vesti »Đurić: Krajnji cilј bombardovanja nije i neće biti ostvaren
Sektor za brigu o kulturnom nasleđu i saradnju sa SPC Pregovarački proces sa Prištinom Informatror o radu
Vreme od preuzimanja obaveze formiranja ZSO
Godina Mesec Nedelja Dan
6 76 331 2317
Besplatna pravna pomoć Bolјi život za interno raselјena lica i povratnike
Sunčana dolina

Đurić: Krajnji cilј bombardovanja nije i neće biti ostvaren

18.mart 2019. Izvor: Tanjug

Krajni cilј NATO bombardovanja - da Srba više ne bude na Kosovu i Metohiji nije i neće biti ostvaren, poručio je danas direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić uz ocenu da je otimanje teritorije Srbije i aneksija KiM nekoj od susednih zemalјa bio glavni motiv NATO agresije na Jugoslaviju 1999.godine.

Marko Đurić

Foto: Kancelarija za Kosovo i Metohiju

''Neko je žeeleo da otme Srbiji 10.877 kvadatnih kilometara sa krajnjim cilјem da se izvrši aneksija jednoj od susednih zemalјa. Svedoci smo da se mesecima unazad brišu granice između KiM i Albanije i da niko od zapadnih međunarodnih faktora ne reaguje'', rekao je Đurić na Međunarodnoj konferenciji "Dvadeset godina nakon bombardovanja Jugoslavije - lekcija za evropsku bezbednost u 21.veku'' u organizaciji Beogradskog strateškog dijaloga.

Kao drugi motiv NATO agresije on je pomenuo slablјenje ukupnih geopolitičkih kapacieteta srpskog naroda na Balkanu.

Kao neko ko se, kako je rekao, poslednjih sedam godina bavi posledicama dogadajaj iz marta 1999. godine, Đurić kaže da nema dilemu da se tada dogodila agresija na suverenu i nezavisnu državu i da nije bila izazvana delovanjem Srbije na svojoj ili teritoriji neke druge države koje bi moglo da se iskoristi kao izgovor za tu intervenciju.

Podsetio je da mehanizmi UN jasno definišu uslove pod kojima međunardona zajednica može da vrši oružana dejstva prema jednoj suverenoj državi i naglasio da konkretni povodi koji su iskorišćeni za bombardovanje SR Jugoslavije ''nisu istrpeli test vremena''.

''Ako počnemo od događaja u Račku o kojima danas finski patolog Helena Ranta i drugi koji su ih analizirali otvoreno govore da tamo nije bilo zločina koji su tada predstavlјani kao dovolјan povod za agresiju. Relevantne pravne institucije nikada nisu potvrdile navode ni u selu Račak ni u drugim selima na KiM'', naveo je Đurić.

Naveo je i da su oružane i policijaske snage mesecima pre toga suzbijale oruzanu pobunu OVK na KiM, koja je, podsetio je, tada bila na listi terorističkih organizacija i američkog Stejt departmenta.

''Naše oružane snage su uspele da u velikoj meri suzbiju pobunu. Kada je počela NATO agresija, na KIM nije bilo značajnijh oružanih dejstava i masovnog ugrožavanja lјudkih prava. A tokom bombardovnja, uz NATO avione došlo je do simultane agresije OVK koja je podigla sve svoje resusre napadajući ne samo vojne snage Jugoslavije nego i civilno stanovništvo'', naveo je Đurić.

Dodao je da su teroristi OVK tada sistemastki progonili i ubijali ne samo Srbe, Gorance,Rome i druge narode na KiM već i lojalne Albance koje su, kaže, smatrali neprijatelјima svoje ideologije.

Ističući da je 20 godina još nedovolјna distanca da se izvode zaklјučci o epilogu NATO agresije,Đurić je ocenio da su se svi izgovori pokazali kao lažni.

Ako je razlog bio da se spreči humanitarna katastrofa, zašto danas u Prištini nema 50.000 Srba koliko ih je bilo do tada, zašto nema 20,000 Srba u Peći, a 12.000 u Prizrenu'''', pitao je Đurić i naveo da se 247.000 zibeglih i raselјenih građana posle NATO bombardovanja nije vratilo na KiM.

Govoreći o razlozima kojima je pravdano bombardovanje, Đurić je primetio da Srbi na KiM danas nemaju pravo da kolektivno i politički deluju u skladu sa Rezolucijom 1244 na osnovu koje je, kaže, uspostavlјena misija KFOR na KiM.

''Zašto misija KFOR nije sprečila direktno kršenje Rezolucije 1244 i proglašenje nezavisnosti Kosova'', pitao je direktor Kancelarije za KiM.

Kazao je, međutim, da je Srbija izvukla pouke iz događanja iz 1999.godine, te da je i danas izložena pritiscima zbog KiM, ali da je, za razliku od prethodnog perioda, nepokoleblјivo resena da brani srpski narod na KiM vodeći suverenu i nezavisnu politiku.

Poručio je da cilј čija je realizacija započela marta 1999. godine, a to je da Srba ne bude na KiM, nije ostvaren i da neće ni biti, te da će Srbija nastaviti da se bori za opstanak 120.000 Srba koji danas žive na KiM vodeći, kako je rekao, politiku pružene ruke.

''Da sa Albancima pronađemo mir i da ničija deca ne brinu da li će se događaji iz 1999. ponoviti'', poručio je Đurić.

 

Poslednje vesti

Sektor za brigu o kulturnom nasleđu i saradnju sa SPC Pregovarački proces sa Prištinom Informatror o radu
Vreme od preuzimanja obaveze formiranja ZSO
Godina Mesec Nedelja Dan
6 76 331 2317
Besplatna pravna pomoć Bolјi život za interno raselјena lica i povratnike
Sunčana dolina