Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Николић: Угрожена српско-византијска баштина на КиМ

Председник Србије Томислав Николић отворио је 23. Међународни конгрес византијских студија уз поруку да је српско-византијска баштина на Косову и Метохији данас угрожена неистинама и покушајима фалсификовања историјских чињеница, али и физичким уништењем.

Он је ипак уверен да ће научници пронаћи мотив да се додатно заинтересују за тај проблем.

Николић је, отварајући Конгрес, рекао да су промене у свету сталне, али да се не дешавају увек на добробит човечанства, те да је управо "такав покушај самопроглашене Републике Косово да постане чланица УНЕСКО, а српску баштину на простору Косова и Метхије, која највећим делом припада средњем веку, византијском наслеђу српског народа, мимо свих научних чињеница и артефаката припише народу коме не припада".

- И што је још погубније, да повери на чување светиње онима који их континуирано, деценијама руше и скрнаве - истакао је Николић на свечаности и навео да се и по извештају УНЕСКА четири српска манастира из византијског периода на том простору налазе на листи угрожене светске културне баштине.

- Угрожене од оних који се препоручују да је чувају - приметио је председник.

Зато је, како је рекао, његова дужност и обавеза да, као председник Србије и као човек, подсети на огрешења о научну истину и чињенице.

- Уверен сам да ћете, као научници посвећени својој струци и истини, свакако пронаћи мотив да се још више заинтересујете за двојако угрожену српско-византијску баштину на простору Косова и Метохије - неистинама и покушајем фалсификовања историјских чињеница, али и угрожену дословно до физичког уништењ - поручио је Николић.

Он је додао да у супротстављању таквом контексту препознаје улогу научне мисли и честитости, односно њихову улогу.

Председник Србије је такође истакао и да све говори не само из искључиво српског угла, већ због увида у ширу слику, поучен историјом Византије и њеним сломом. Српско наслеђе на Косову и Метохији, нагласио је, не припада само једном времену и само једној генерацији, већ припада свима и заувек, човечанству.

На Косову се, према његовим речима, не чува само српска, већ и европска култура, светско памћење, важан део византијског наслеђа човечанства.

- То, између осталог, значи право Србије као пуноправне чланице УНЕСКО да чува своје наслеђе стварано по византијском моделу и његовим изворним начелима. Молим вас да нам помогнете у ношењу тог часног крста - рекао је Николић.

Конгрес, који је отворен на Филолошком факултету у Београду, трајаће до 27. августа, а посветиће нарочиту пажњу продубљивању разумевања Византије као живог организма, чији је век трајао више од једног миленијума и чија је идеологија, ерудиција, уметност и култура дала суштински допринос развитку Европе.

Скуп је почео извођењем химне Боже правде, а председник Николић је уручио Сретењски орден другог степена академику Љубомиру Максимовићу, председнику организационог одбора 23. Међународног конгреса византолошких студија.