Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Ђурић: Ако Срби на КиМ нису задовољни, нема добити ни за Албанце

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић верује да упркос томе што већ готово 11 месеци нема разговора ни о техничким питањима са Приштином нити имплементације договорених споразума да ће се дијалог наставити, а да ће Срби после локалних избора имати већу колективну политичку снагу на КиМ.

"Срећом дијалог је претходних месеци настављен на највишем нивоу што је допринело стабилности. Док год се разговара, постоји на хоризонту преспектива да се проблеми реше", каже Ђурић који је раније данас изабран за председника Радне групе за припрему унутрашњег дијалога о КиМ.

Сматра да разговори Београда и Приштине који ће, каже, несумњиво бити настављени, треба, између осталог, да одрже стање безбедности као што је било у протекле четири године, када, напомиње, ниједан Србин ни Албанац није страдао у међуетничким сукобима.

Ђурић не може да прецизира када ће дијалог између Београда и Приштине у Бриселу бити настављен, мада, висока представница ЕУ Федерика Могерини најављује да би нова фаза могла "да буде у пуној брзини до краја године".

На питање шта очекује од нове платформе за дијалог Приштине са Београду, коју је најавио Рамуш Харадинај, Ђурић каже да је жеља Београда да Срби и Албанци сарађују боље у политичком погледу, да у оквиру покрајинске владе атмосфера у парламенту буде боља него што је била у време владе Исе Мустафе.

"Иницијални позитиван сигнал је што нисам приметио да спорна питања са аспекта српских интереса влада гура у врх агенде", каже он.

Уверен је да је то, између осталог, последица чињенице да је опстанак те покрајинске владе у великој мери условљен подршком српских посланика и да су овог пута они озбиљно схваћени као партнер, а не само као декорација, што је био случај, каже, у претходним владама.

Ђурић додаје да, уз сву нелагоду што морају да седе са људима који су учествовали у највећим неделима против српског народа, охрабрује воља српских представника да обезбеде услове за сигурност и економски опстанак својих породица.

"Сматрам да је веома важно да дијалога буде. Нисам срећан што 17, 18 година након рата и након десетина милијарди које је уложила међународна заједница на Косово, албански народ и даље за представнике бира људе који имају ратну хипотеку и негативан однос према Србији", каже он, уз напомену "да ми не бирамо албанске представнике, ни начин на који они поступају у дијалогу".

"Волео бих да покажу мало више спремности за компромис, мало више разумевања за све оно што су Срби прошли у претходном периоду, да посматрају ствари бар за тренутак из нашег угла и да схвате да нема добити за Албанце на КиМ, ако Срби и српски народ нису задовољни или су у подређеном положају и обрнуто", напомиње он.

Према његовим речима, међузависност два народа налаже проналажење равнотеже у односима.

"То би омогућило не да се обе стране осећају као губитници, већ да буду добитници и то и јесте циљ дијалога", оцењује Ђурић.

На питање да ли представници Српске листе имају снаге да се у косовској власти изборе за ове циљеве, ђурић каже да то зависи и од исхода локалних избора који ће се одржати идућег викенда.

Српска листа и српски народ на КиМ се 22. октобра налазе пред трећом, одлучујућом етапом борбе за стварање стабилне консолидоване српске заједнице на КиМ, оцењује он и напомиње да је политичко јединство нужан предуслов за остваривање српских интереса и за опстанак на КиМ.

Он сматра јако важним да се спречи да на позиције власти дођу, за Приштину и један део међународне заједнице, подобни представници Срба који би радили за туђе, а не на заштити српских државних интереса.

"То је наш задатак 22. октобра", јасан је ђурић који позива, како каже, све оне којима је стало до КиМ у Србији, да подрже Српку листу и органску везу Србије и српског народа са нашим институцијама на КиМ.

На опсаку да су бирачи на КиМ увек слушали препоруке Београда, Ђурић сматра да не треба потцењивати притиске под којима се налазе "наши људи на КИМ".

Он наводи да су представнике Српске листе саслушавале такозване косовске обавештајне службе, да је било је притисака и претњи, напада на њихове просторије...

Претходних недеља је, каже, стално био на релацији Београд - Косово и Метохија, а тако ће провести и ову недељу.

Разговараће, каже, са нашим грађанима у јужној српској покрајини, делимично о изборима, делимично и о плановима везаним за 2018. годину.

"Грађани могу да очекују да буде додатног улагања у 2018. години, не само колико је предвиђено буџетом Канцеларије за КиМ ,већ синергијски са другим министарствима", најављује Ђурић.

Враћајући се на тему дијалога Београда и Приштине и на питање како тумачи инсистирање Приштине да се у дијалог укључе и САД, те да ли очекује промену оквира у коме ће се дијалог водити, Ђурић понавља да је за Србију адреса за дијалог - ЕУ.

"То је наша адреса још од како је претходна власт то изместила из УН где је могло да се рачуна на учешће већег броја држава које нису признале независност Косова. Увођењем нових актера у дијалог, актера који долазе из земаља које су признале једнострано проглашење Косова логично је повукло са собом захтев и држава које нису признале Косово да уђу у тај дијалог", објасњава Ђурић.

На констатацију да је занимљиво што је за известиоца ЕК за Косово изабран шпанац каталонског порекла Џорди Рока, и питање има ли то неког значаја за нас, Ђурић је опрезан:

"Не волим да о персоналним решењима судим на основу географског или националног порекла. Врло често се дешавало да се 'опечемо' по питању људи који долазе из земаља које су нам наклоњене, а некада смо умели позитивно да се изненадимо људима који долазе из земаља које су традиционално против наше позиције".

Ђурић закључује да би представнику дао шансу да покаже колико ће бити пристрасан у свом раду.

"У сваком случају моћи ће да рачуна на сарадњу са српским органима и наше традиционално гостопримство", закључује саговорник Танјуга."

Последње вести