Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Културна баштина на КиМ неодвојиви део српског народа

Материјална и нематеријална културна баштина српског народа на КиМ аутентични су и неодвојиви део културног бића српског народа, закључено је на данашњем округлом столу у оквиру унутрашњег дијалогу о КиМ који је водила културнопросветна заједница.

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић рекао је да је на скупу посебно истакнута неопходност очувања и заштите наслеђа чији носилац мора да буде држава Србија у сарадњи са надлежним међународним културним и другим институцијама.

Заједница која је изнедрила културно наслеђе, како је рекао, мора бити предмет посебне бриге Србије и надлежних међународних фактора.

"Оцењено је да је питање КиМ питање од прворазредног значаја које се тиче прошлости, садашњости и будућности српског народа. С тим у вези сваки приступ решавању овог проблема мора узимати у вид чињеницу да су КиМ и колевка и јединствени историјски израз како српске државе тако и културе српског народа", рекао је Вукосављевић након скупа.

Са скупа је апеловано на међународну јавност да се јача свест о неопходности заштите културног наслеђа од уништавања путем ратних, политичких, међуверских и дуругих сукоба.

"Култура и њене разноликости морају бити основ за спајање и разумевање народа, а не за нове сукобе или продубљавање старих", појаснио је Вукосављевић.

Писац Милован Витезовић рекао је да мир који буде дошао на КиМ омогућиће да се раде аргхеолошка и друга истраживања на КиМ.

Он је подсетио да бројне споне које вежу два народа који живе на простору КиМ, те да су пре пријема ислама отац и брат Скендербега сахрањени у Хиландари и да се њихови гробови часно чувају.

Заменик директора Канцеларије за КиМ Душан Козарев каже да је 26. по реду округли сто у оквиру унутрашњег дијалога у сенци јучерашњег "терористичког напада у Косовској Митровици и отмице Марка Ђурића".

Он је истакао да су културни посланици данас подсетили да ово нису најтежа времена за Србе на КиМ и да смо " у тежим условима били кадри да одбранимо државу и народ".

Представник за сарадњу са Унеском Горан Милашиновић подсетио је да је 16 цркава и манастира уништено у мартовском погрому и да су на листи Унеска још увек угрожене четири српске светиње - Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија, Богородица Љевишка.

"Косово не тежи пријему у Унеско да би заштитили културну баштину, већ да српску баштину прикажу као своју", појаснио је Милашиновић.

Последње вести