Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Петковић: Неосноване оптужбе Европске уније да је Београд прекршио Охридске закључке

Неосноване су и нетачне оптужбе које данас можемо чути из Европске уније да је Београд прекршио Охридске закључке јер Приштина није примљена као специјални гост Комитета за политичка питања и демократију Парламентарне скупштине Савета Европе.

Србија као одговаран члан међународне заједнице поштује међународно право, Повељу Уједињених нација и Резолуцију 1244 Савета безбедности Уједињених нација као и све друге релевантне међународно-правне акте. Полазећи од те позиције, поступа у доброј вери и одговорно када су у питању обавезе из дијалога Београда и Приштине, који се одвија и проистиче из поменутог међународног оквира.

То је доказала доследним испуњавањем свих својих обавеза преузетих у овом процесу, који је 2011. године покренут од стране ГС УН, а који се води под окриљем Европске уније, при том увек поштујући своје Уставне црвене линије о којима је и јавно упознала све релевантне актере.

Подсетићу да Приштина пуних 12 година није фомирала Заједницу српских општина, као кључну обавезу коју је преузела у том процесу. Сасвим супротно, до данас јавно говори да то никада неће учинити и насилно затвара све српске интитуције које треба да буду управо основ за формирање ЗСО. Осим тога, Приштина свакодневно спроводи систематско физичко и институционално насиље над српским народом на Косову и Метохији, креирајући неподношљиве услове живота за наше сународнике у Покрајини, с циљем њиховог коначног прогона.

Када је у питању конкретна, неоснована и нетачна, интерпретација у вези с покушајем тзв. Косова да „унапреди статус у Парламентарној скупштини Савета Европе“, Србија је, поред добро познатог, принципијелног, става у вези са статусним аспектом проблема, рачунала и на посвећеност чланица СЕ и посланика ПССЕ поштовању темељних норми међународног јавног права, као и сопственог Статута. Статут Савета Европе, подсетићу, јасно прописује да чланица те организације може постати само држава. У том погледу, чак и извештај Доре Бакојани Савету Европе по питању захтева Приштине за чланством у тачки 79. јасно потврђује да бројне чланице Савета Европе не сматрају тзв. Косово државом.

Којим су се све разлозима посланици ПССЕ руководили у својој последњој одлуци да чак и не узму у разматрање захтев Приштине да добије „унапређење статуса“ у овој организацији, није на нама да судимо, али једно је извесно – Приштина чак није испунила ни сопствене писане гаранције том истом Савету Европе које су 22. марта 2024. године дали Аљбин Курти, Вјоса Османи и Гљаук Коњуфца. Између осталог, они су Савету Европе гарантовали да ће хитно деескалирати кризу на северу Косова и Метохије и да ће зауставити деловање којима угрожавају животне услове и безбедност Срба на КиМ, да ће хитно омогућити повратак Срба у полицију и правосуђе и хитно формирати Заједницу српских општина. У сваком случају, охрабрујуће је што су чланице и посланици ПС СЕ овога пута потврдили да је Савет Европе и даље место на коме се поштује међународно јавно право, Статут Савета Европе као и високе вредности на којима почива та организација.

Последње вести