Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Петковић поводом годишњице мартовског Погрома: Одлучни да заштитимо Србе на КиМ

Данас се навршава двадесет и једна година од мартовског погрома над Србима и српским светињама на Косову и Метохији. Поред тога што тај трагични догађај, који је и први погром у Европи у 21. веку, изазива у сваком часном човеку емпатију и солидарност, у српском народу и држави Србији изазива одлучност и решеност да не дозволимо да се таква бестијалност над Србима икада више понови.

Највећи етнички мотивисани сукоби на Косову и Метохији од доласка међународних снага у покрајину, започели су 17. марта 2004. године, након што су припадници УНМИК полиције пронашли тела двојице албанских дечака у Ибру, у селу Чабар, надомак Зубиног Потока. Албанци су за њихово утапања лажно оптужили Србе и покренули су свој незапамћени, тродневни, злочиначки пир, као одмазду.

Лажну тезу о спонтаном револту, који је изазван утапањем албанских дечака, пласирали су управо они који су насиље инспирисали и организовали, између осталог и да би избегли кривичну одговорност и сакрили се иза наводног „дешавања народа“. Међутим, не постоји ни најмања сумња да је погром дуго и вешто планиран и организован од стране албанских политичких, криминалних и парабезбедносних структура, са циљем да се преостали Срби етнички очисте са простора Косова и Метохије, и та намера је у многим деловима наше јужне покрајине, нажалост, успешно спроведена у дело.

О мартовском погрому не можемо говорити без осврта на историјски контекст, јер су српске тапије на Косову и Метохији вековима исписиване крвљу српског народа. Мартовски погром 2004. године требало је да буде последња етапа реализације програма етничког чишћења Срба и апсолутна албанска доминација на Косову и Метохији. Међутим, план им није успео и они који су мислили да могу заувек избрисати трагове српског постојања на Косову и Метохији, дубоко су се преварили.

Приштински режим није одустао од својих замисли, само је променио методе. Људска и политичка обесправљенопст Срба, видљива је на сваком кораку, у покрајини. Гашење српских институција, које Србима живот значе, имале су за циљ да српски народ остави без плата, пензија, социјалних давања, а дуге цеви уперене у наш народ требало да коначно релизују исељавања Срба и остваривање Куртијевог нескривеног циља, етнички чистог Косова и Метохије. Тај циљ Приштина није успела да оствари, нити ће икада!

Несхватљиво је и необјашњиво да је велики део међународне заједнице, посебно оне државе које се издају за лучоноше демократије, остао равнодушан пред масовним злочином 17. марта 2004., баш као што и данас затварају очи над свакодневним терором који приштински режим спроводи над српсим народом на КиМ.

На крају, хоћу да поручим да Србија и српски народ никада неће заборавити мартовски погром на Косову и Метохији и жртве тог злочиначког дивљања албанских екстремиста, као што никада неће одустати од инсистирања на проналажењу и кажњавању криваца. Онима који одговорне за злочин штите поручујемо да никада ништа добро није проистекло, нити може проистећи из патње других и прећуткивања злодела.

Данас Србија на челу са председником Александром Вучићем никада неће дозволити да се понови погром и олуја над српским народом, јер чврсто стојимо у одбрани живота и достојанства и будућности нашег народа. Исто тако, одлучни смо да победимо и све обојене револуције које као нови облици погрома би да заваде и пролију крв нашег народа, а што би Курти и многи други желели да виде. Србија ће победити свако зло и сваки покушај да нам газе државу и народ.

Последње вести