Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Поповић на обележавању помена страдалима у Ораховцу

Парастосом који су пред каменим спомеником у Великој Хочи данас служили јереј Вуксан Костић великохочански, ораховачки Милан Станојевић и јеромонах Кирил Дечански обележен је дан сећања на страдале и киднаповане Србе са територије општине Ораховац у периоду од 1998. до 2000. године.

Помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију Игор Поповић истакао је да су Срби страдали на Косову и Метохији, зато што су овде домаћи, зато што им је корен овде и што нису дозволили да их неко прогласи дошљацима и окупаторима и отера са својих огњишта.

"Овде смо да обележимо страдање Костића, чијих је чак 14 чланова страдало, Баљошевића, Маврића, Николића, Мицића, Мајмаревића, Витошевића, Грковића, Беговића, Пелевића, опростиће ми ако сам изоставио нека презимена. Део страдалника је пронађен на стратиштима у Малишеву, јами Волујак, а за делом осталих страдалника се и дан-данас трага. Окупили смо се овде да обележимо ове страшне догађаје у знак сећања на нашу пострадалу браћу и сестре, и тешко је наћи праве речи у овој прилици, јер ово није неки пригодан скуп, већ је ово обележавање страдања, жива рана која и дан-данас боли и не пролази", рекао је Поповић.

Он је додао да боли то што ни после толико година, и поред присуства представника међународне заједнице, починиоци ових стравичних злочина нису пронађени.

"Ипак, Срби су и у овим тешким условима опстали овде у Великој Хочи и Ораховцу, Гораждевцу, око Истока, око Клине, остало је Зочиште, остала је Пећка патријаршија, Високи Дечани и Гориоч. На нама је да будемо достојни храбрости жртве наше пострадале браће, и да настојимо и да Велика Хоча и Ораховац остану српски, да се овде граде српске куће и школе, да се рађају српска деца, да постоје српске институције и то је задатак Канцеларије за Косову и Метохију и владе Републике Србије", рекао је Поповић.

Поповић је нагласио да овај простор треба да остане хришћански и православни, да се чува српска традиција и обичаји.

"Да се саде и беру виногради и да се окупљамо, ако Бог да, за Светог Трифуна и за Михољдан и за друге празнике и да се људи овде враћају и да Срби из других крајава долазе овде да уживају овој лепоти и уче о својој прошлости", истакао је он.

Представница Комисије за нестала лица владе Србије Весна Бошковић подесетила је да се још увек 1.590 лица води као нестало, додајући да су Београд и Приштина усаглашени око тог броја, али не и око одговорности за ове жртве.

"За Приштину, Београд је одговоран за судбину свих 1.590 несталих лица, међу којима и око 570 Срба и неалбанца, што је апсурдно. Последњих неколико година процес решавања судбине несталих лица је у застоју и поред напора и уступака које чинимо он још увек није покренут. Током 2024. године састали смо се два пута. 26. јуна ове године имали смо поново састанак, али и даље нема помака", рекла је Бошковић.

Она је нагласила да приштинска делегација захтева да им се достави комплетна документација 37., 125., 549. и осталих бригада војске Југославије, док за оне које Србија тражи, а нестали су управо у зонама одговорности такозване ОВК као што су Дукађини, Шаља и остале, негирају постојање било каквих архива такозване ОВК.

"На сваком састанку захтевају да се претраже локације Батајница, Петрово село, Перућац, Козарево, Бор, Сурдулица, а шта је са Лапушником, шта је са Кошарама, Дојницама, Мушутиштем, Будисавцима, Ђаковици, Штупељу, Лугову, Ливочком језеру и осталим местима страдања српских и неалбанских жртава. За четири године колико раде ревизију, мртвачница у Приштини, само једном смо добили позив за присуство и разговор о приближно 300 Н.Н. лица који се тамо налазе", рекла је Бошковић.

Наглашава да немамо приступ локацијама, приступ Н.Н лицима у мртвачинци, приступ архивама.

"Ми не можемо да их натеремо да сарађају, али је срамно да међународна заједница која има и обавезу и одговорност, да их нема у овако тешкој ситуацији за наставак процеса. Нисмо спремни и не желимо да одустанемо, немамо на то право, дугујемо и вама и њиховим најближима који већ 27 година чекате на одговор", рекла је Бошковић.

Председник Комисије киднаповних и несталих лица из општине Ораховац, Негован Маврић изјавио је да је несхватљиво да тзв. косовска полиција није процесуирала ниједног Албанца и поред уредно достављених информација, додајући да Србе хапсе без доказа и по нечијем нахођењу.

"Од 1999. године када је Кфор дошао овде, када је Унмик дошао овде дали смо им архиву која ће бити чувана у тајности, после је та архива пребачена на Еулекс, од Еулекса пребачена на полицију, одељењу за ратне злочине. Ја као човек који се бави несталима не могу да схватим и не могу да разумем да је то већ 4 године предато полицији а да та полиција није успела да на основу наших изјава ухапси ниједног Албанца", рекао је Маврић.

Од 18 до 22. јула 1998. године, током напада припадника такозване ОВК на Ораховац и околна села - Ретимље, Оптерушу, Зочиште и Велику Хочу, киднаповано је више од 100, а убијено седам особа.

У Ораховцу је пре сукоба 1998. и 1999. године живело око 3.000 Срба.

Последње вести