Канцеларија за Косово и Метохију
Влада Републике Србије

Дипломатска битка против Косова у Унескоу тек предстоји

Абасадор Србије при Унескоу Дарко Танасковић сматра да тек предстоји дипломатска битка убеђивања држава чланица те организације у неприхватљивост и вишеструку штетност евентуалног пријема Косова.

Пријем Косова у Унеско неприхватљив је за Србију из правних, политичких, културних и моралних разлога, рекао је Танасковић у интервјуу за београдски Недељник.

"С обзиром на то да Приштина не одустаје од своје намере, а како у оваквим стварима на крају по правилу одлучује политика, а не право, дипломатска битка убеђивања држава чланица Унеска у неприхватљивост и вишеструку штетност евентуалног пријема Косова у Унеско тек предстоји", навео је он.

Србија, како каже, у тој бици има јаке аргументе, а поред политичких, најјачи би требало да је неспособност Косова да одговори обавезама које чланство у Унеску подразумева, првенствено у погледу односа према српској културној баштини у покрајини.

"Она се и налази на листи културне баштине у опасности, јер јој опасност прети управо од оних који би да уђу у Унеско, што делује апсурдно, али самим тим не значи да је, узимајући све околности у обзир, и немогуће", каже Танасковић.

Све институције и установе државе Србије, навео је, укључиле су се у спречавање пријема Косова у Унеско и важно је да тај државно-национални напор буде добро осмишљен, координисан и упоран и мора се деловати системски.

"Министар спољних послова Ивица Дачић недавно је разговарао и с поглаваром СПЦ, патријархом Иринејем, о заједничком деловању државе и цркве на овом приоритетном националном задатку", каже Тансковић.

Утисак је, навео је, да с неколико изузетака, чак ни код многих држава које су признале независност Косова, нема одвише ентузијазма за његово примање у Унеско.

"Тврдње, које се могу чути из Приштине, да за њихов захтев активно лобира 15 утицајних држава света, напросто нису тачне, што не значи да лобирања нема. Ако о овом питању дође до гласања на Извршном савету и Генералној конференцији Унеска, а ми се надамо да неће, упркос математичким прогнозама, све постаје неизвесно и ниједан исход није немогућ", рекао је Танасковић.

Наводећи да је Косову пријем у Унеско важан из симблоичких, али и из политичких и културних разлога, Танасковић каже да су се подносиоци захтева већ на првом кораку саплели о правно-процедуралну препреку која произлази из недржавног статуса Косова у координатама међународноправног система УН.

"Политички, у стратегији освајања места у УН, што је засад недостижан циљ, косовске власти настоје да уђу у што већи број међународних организација, како би ојачале своју позицију у погледу потврђивања међународноправног субјективитета и створиле неку врсту ситуације свршеног чина, чиме би, како они верују, чланство у УН постало готово саморазумљиво и логично", навео је Танасковић.

Културно, чланство у Унеску, каже, створило би ситуацију у којој би се српска културна и духовна баштина у административном смислу територијално приписала Косову, иако оно са становишта УН није држава.

"То не значи да би наша баштина у културно-историјском смислу постала косовска или албанска, што је суштински немогуће, али би свакако била изложена фалсификаторском својатању у процесу великоалбанског идеолошког инжењеринга чији је циљ стварање непостојећег синтетичког културног идентитета Косова", каже Танасковић.