MENI
Naslovna » Aktuelno » Vesti »Priština šest godina brutalno odbija da vrati zemlјu Visokim Dečanima
Etnički motivisani incidenti na Kosovu i Metohiji, 2021. Skok u budućnost – Srbija 2027 Iskazivanje interesovanja za vakcinisanje protiv COVID-19
Бројеви телефона Sektor za brigu o kulturnom nasleđu i saradnju sa SPC Pregovarački proces sa Prištinom Informatror o radu
Vreme od preuzimanja obaveze formiranja ZSO
Godina Mesec Nedelja Dan
11 136 591 4140
Live and work in Serbia Besplatna pravna pomoć Bolјi život za interno raselјena lica i povratnike

Priština šest godina brutalno odbija da vrati zemlјu Visokim Dečanima

20. maj 2022. Izvor: Tanjug

Odluka ustavnog suda u Prištini o vraćanju 24 hektara manastiru Visoki Dečani koja je doneta pre šest godina još nije sprovedena, a direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković kaže da se upravo na tom primeru može videti da ne postoji vladavina prava na KiM i poziva međunarodnu zajednicu da izvrši najjači pritisak na Prištinu kako bi se ta odluka sprovela.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju

Foto: Kancelarija za Kosovo i Metohiju

Petković je u izjavi medijima ukazao da vlasti u Prištini brutalno odbijaju da sprovedu bilo šta dogovoreno ukoliko je u interesu srpskog naroda, ali su i više nego spremni da sprovode sve svoje odluke kada je potrebno da se napadnu Srbi.

"Od 2016. godine političari u Prištini brutalno odbijaju da sprovedu odluku njihove najviše pravne instance, oni ne samo da nisu u stanju i ne žele da sprovode odluke i sporazume iz Brisela, oni čak ne žele da sprovode ni sopstvene odluke i to uvek kada su Srbi u pitanju. Kada je potrebno da se učini ono što je u interesu srpskog naroda na KiM, tu političke volјe nema, a ovde kada je reč o odluci suda, više se i ne radi ni o kakvoj političkoj volјi, već o potrebi poštovanja prava", ukazao je Petković.

Naglašava da vladavine prava nema u prištinskim institucijama i navodi da pravu sliku stanja na KiM pokazuje izjava ministra kulture privremenih prištinskih institucija koji je rekao da odluku ustavnog suda o Visokim Dečanima ne treba prihvatiti zdravo za gotovo.

Kako kaže, po pitanju vladavine prava Priština se odnosi kao da je reč o nekom švedskom stolu.

"Oni se pozivaju na ustavni sud onda kada je potrebno da se napadne Zajednica srpskih opština, ali zato kada je potrebno vratiti zemlјište Visokim Dečanima, onda negiraju tu odluku, govore da je to odluka iz perioda Miloševića i pokušavaju da učine sve od najniže instance, odnosno od lokalne samouprave do najviših instanci privremenih institucija samouprave da zaustave izvršenje te odluke i da pokažu da je volјa pojedinca, političara u Prištini iznad bilo kog zakona i bilo kog suda", dodaje.

Naglašava da Manastir Visoki Dečani godinama ispašta i da je visoko ugrožen.

Podseća da se taj manastir od 2006. godine nalazi na listi ugrožene svetske baštine, da su četiri puta pokušali da granatiraju taj srednjevekovni manastir i da samo zahvalјujući tome što ga vojnici Kfor-a čuvaju, manastir postoji.

Ističe da je upravo zbog toga cinično kada tzv. ministar kulture u Prištini kaže da oni imaju najbolјi model na svetu za očuvanje srpskih manastira i crkava na KiM.

Pokazujući fotografije nekih od srpskih svetinja na kojima su ispisani grafiti i koji su oskrnavlјeni, Petković je upitao da li ti grafiti mržnje na crkvi Hrista Spasa predstavlјaju taj najbolјi model čuvanja srpskih svetinja.

"Ili pak ovi grafiti mržnje ispisani na zidu Manastira Visoki Dečani predstavlјaju taj model očuvanja ili pak crkva u Samodraži koja je pretvorena u javni toalet", naveo je Petković uz napomenu da bi slične primere oskrnavlјenih grobova, manastira i crkava mogao da pokazuje danima.

Napomenuo je da je samo od početka ove godine više od 11 hramova i crkava SPC na KiM oskrnavlјeno i dodaje da kada Priština priča da želi da zaštiti crkve i manastire SPC na KiM, ona samo želi da provocira.

Imajući sve to u vidu, kako je naveo, sam pomen da tzv Kosovo treba da postane član Saveta Evrope bi predstavlјalo kršenje svih lјudskih prava u srcu Evrope i gaženje demokratije u Evropi.

"Ne samo da zbog međunarodnog prava tzv. Kosovo ne može da postane član SE. Kada vidimo kako se krše osnovna lјudska prava Srba na KiM, da se uništavaju srpski spomenici kulture i manastiri, da je od 1999. godine 135 crkava i manastira porušeno i spalјeno, kada sve to imamo u vidu jasno je da je vrhunac cinizma, uopšte govoriti i pomeniti članstvo tzv. Kosova u SE, a kamoli nešto više od toga", kaže Petković.

Pozivajući međunarodnu zajednicu da izvrši najjači pritisak na Prištinu da se sprovede odluka o vraćanju zemlјe manastiru Visoki Dečani, Petković kaže da nema evropskog političara ili svetskog lidera koji je bio na KiM, a da nije pomenuo to neizvršenje odluke.

Iz ovog primera se vidi kako se Priština ponaša, kaže Petković i dodaje da su priče o tome da je tzv. Kosovo "oaza mira" i da SPC i Srbi na KiM uživaju sva prava "priče za malu decu".

"To potvrđuje na kraju krajeva i činjenica da Visoki Dečani se nalaze na listi sedam najugroženijih spomenika kulture po mišlјenju Evropa nostra", dodaje.

Ponavlјa da Priština kada je reč o poštovanju prava srpskog naroda na KiM i svega onoga što je u interesu srpskog naroda na, gazi to isto pravo, ali je zato spremna da zloupotreblјava sve pravosudne institucije kako bi ih koristila protiv Srba i srpskog naroda.

"Ne samo da se ne poštuje odluka tzv. ustavnog suda Prištine, već je i taj sud naredio i Tužilaštvu da reaguje zato što se ta odluka ne sprovodi. Naravno, niko ne reaguje, ali zato su spremni i specijalno tužilaštvo i svi drugi da napadaju Srbe samo da bi ih proterali sa vekovnih ognjišta", zaklјučuje Petković.

Poslednje vesti

Etnički motivisani incidenti na Kosovu i Metohiji, 2021. Skok u budućnost – Srbija 2027 Iskazivanje interesovanja za vakcinisanje protiv COVID-19
Бројеви телефона Sektor za brigu o kulturnom nasleđu i saradnju sa SPC Pregovarački proces sa Prištinom Informatror o radu
Vreme od preuzimanja obaveze formiranja ZSO
Godina Mesec Nedelja Dan
11 136 591 4140
Live and work in Serbia Besplatna pravna pomoć Bolјi život za interno raselјena lica i povratnike