Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Vlada Republike Srbije

Parlić i Tajić u Gračanici prisustvovali obeležavanju 22 godine od Martovskog pogroma

Parastosom u manastiru Gračanica, polaganjem belih ruža ispred instalacije „MISSING“ i spomeniku ubijenima u Pogromu 17. marta 2004. godine, kao i komemorativnom akademijom u Domu kulture Gračanica obeležena je 22. godina od martovskog pogroma.

Parastos su služili mitropolit Teodosije, vladika Ilarion i iguman manastira Sv. Arhangeli, Mihailo uz sasluženje sveštenstva i monaštva eparhije raško-prizrenske. Pored okupljenih vernika, porodica stradalih, predstavnika institucija, lokalnih samouprava i Srpske Liste, obeležavanju su prisustvovali i pomoćnici direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Milena Parlić i Borislav Tajić

Centralno obeležavanje Martovskog pogroma, odnosno komemorativna akademija održana je u Domu kulture Gračanica.

Na komemorativnoj akademiji u Domu kulture u Gračanici Milena Parlić, pomoćnica direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju istakla je da današnji dan, koji ulazi u treću deceniju, za sve nas nije samo datum u kalendaru, niti nedelja u mesecu već živo sećanje koje nas opominje da stradanje nije počelo na današnji dan, niti se današnjim danom završilo.

„Pogromi koje smo doživeli bili su i ostali vrhunac jedne mržnje, simboli ćutanja sveta i trajno svedočanstvo istorijske nepravde načinjene jednoj zemlji, koja je vekovima bila bedem, koja je milione života položila za odbranu Evrope, za mir koji je drugima značio budućnost. Ovaj dan je samo jedan od simbola stradanja duše Srbije i svi smo svedoci činjenice da je ta duša tokom prošlosti previše stradala i da je istinski napaćena. Istovremeno ovaj datum je i danas dokaz nepokolebljive vere i hrabrosti pred kojima je kontinuitet uništavanja i mržnje nemoćan. Godine krvavog stradanja su za nama, godine iskušenja ispred nas“, kazala je Parlić.

Ona je naglasila da smo u svakom trenutku svi mi svesni na čijoj nevinoj krvi stojimo i šta nas opominje da ne posustajemo.

„17. mart je podsetnik da zlodela mogu proći nekažnjeno i da se nepravda može institucionalizovati i silom nametnuti. On svake godine još jednom poljulja poverenje da je normalan suživot potpunih različitosti moguć, ali svaki put na ovom mestu dobijemo i snagu a snaga Srpstva nije materijalna, zato se ona ne ogleda ni u spaljenim kućama, ne nalazi u srušenim zidinama, pustim proteranim ulicama, ona ne preti strahom i ne demonstrira se prinudom, zato se ne može uništiti koliko god bili svirepi nasrtaji na nju. Naša tajna, draga braćo i sestre krije se u duhovnom, verujućem i izvanzemaljskom u onome što je nepojmljivo onima koji ne poznaju taj blagoslov i koji ga nikada neće spoznati jer se ne boje Gospoda. Narod, crkva na Kosovu i Metohiji nisu tri odvojene sudbine. To je jedno isto iskušenje, ista borba, briga, muka, želja i nada i svesni smo da ovi svakodnevni pokušaj da nam se prava uskrate u svojoj suštini nose onu istu senku koju smo već videli 1999. godine i u danima ponovljenog pogroma kada su mislili da će nas strah pobediti, da će paljenjem manastira izgoreti naša vera, da će razbijanjem krstova izbrisati naše pamćenje i trajanje, da će pepeo prekriti vekove, ali su zaboravili na naš predački zavet koji nosimo u svom duhu. Zavet da ćemo ostati ljudi čak i onda kada pokušaju da nas liše čovečnosti“, istakla je Milena Parlić, pomoćnica direktora Kancelarije za KiM.

Prisutnima se obratio i mitropolit Teodosije, koji je rekao da istinu o Martovskom pogromu moramo čuvati jasno, trezveno i odgovorno.

„Naša crkva je i ranije, kao i danas jasno osuđivala svako etničko nasilje, bez obzirara sa koje strane ono dolazilo. Mi ne želimo drugome ono što sebi ne želimo. Tražimo i očekujemo mir i dostojanstven život za sve ljude na ovim prostorima. Na zlo ne svemo odgovarati istom merom, niti na mržnju mržnjom, jer bismo time izgubili ljudsko dostojanstvo. Ali isto tako ne smemo pristati ni na zaborav, ni na prekrajanje istine, ni na pokušaje da se stradanje žrtava opravda ili relativizuje. Pružamo ruku pomirenja svakom čoveku dobre volje, ali istinu o Martovskom pogromu moramo čuvati jasno, trezveno i odgovorno. Zato se danas molitveno sećamo svih nevino postradalih, svih prognanih, svih poniženih i uplašenih, svih koji su tih dana ostali bez doma i svih koji su do danas poneli krst stradanja u svome srcu. Neka im Gospod podali Carstvo nebesko i utehu, a nama da Gospod podari snagu da ne klonemo, da ostanemo u veri, slozi, istini i ljubavi Hristovoj, da čuvamo jedni druge, da prvestveno čuvamo svoje svetinje, da čuvamo pamćenje i dostojanstvo i da uprkos svim iskušenjima ostanemo narod ne očajanja, već obnove i vaskrsenja”.

Predsednik opštine Gračanica, Novak Živić istakao je da oni koji su organizovali Pogrom, danas nameću nove zakone i tretiraju nas kao strance u sopstvenik kućama.

„Oni koji su nekada organizovali Pogrom, danas nastoje da nas tretiraju kao strance u sopstvenim kućama. Nameću nam zakone o saobraćaju i borovku, samo sa jednim ciljem, da nam život učine nepodnošljivim. Danas se često suočavamo sa pritiscima kroz institucije i svakodnevni život, ali naš narod je kroz istoriju pokazao da ume da opstane, da sačuva svoje korene, svoje svetinje i svoj identitet. Moja poruka onima koji te zakone pišu i pokušavaju da ih sprovedu je jasna možete da menjate papire, ali ne možete da promenite ovaj narod. Politički pritisak je ogroman, ali naš jedini odgovor mora biti jedinstvo. Oni računaju na našu rasejanost i naš strah, veruju da ćemo se pokolebati pred novim kaznama i birokratijom, ali zaboravljaju jedno, mi smo narod koji je preživao martovski oganj. Ako nas nisu slomili bombama i paljevinama, budite sigurni, neće nas somiti ni ovim novim uredama i zakonima“, rekao je Živić.

Učesnici komemorativne akademije bili su i žrtve Pogroma Goran Stanković, Senka Durutović, Zoran Simijonović.

“Ja, moja supruga roditelji i troje dece bili smo u kući kada su se iz obližnje zgrade čuli povici, zatvorili smo vrata i prozore ali smo više puta kanovani i napadani jer nismo hteli da odemo odatle. U jednom trenutku kroz prozor sam video da gori cela ulica i masu ljudi napolju, koji su pretili da će da nam polome vrata i uđu u kuću. U tom trenutku smo prešli kod komšije i supruga je pozvala pomoć gde je švedski policajac tek iz trećeg pokušaja uspeo da nas izvuče odatle”, istakao je Zoran Simijonović prisećajući se 17. marta. On je dodao da su se Albanci u Lipljanu okupljali u centru grada, a da su u tri grupe vršeni napadi na Srbe.

Na komemorativnoj akademiji nastupili su Hor „Kralj Milutin“, Prizrenski bogoslovi, Ansambl „Venac“, Helena Inić i Magdalena Savić učenice Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ i polaznice Škole baleta Doma kulture „Gračanica“.

U Domu kulture u Gračanici u sklopu obeležavanja Martovskog pogroma otvorena je izložba radova sa likovne kolonije „Jesen u Prizrenu“, koja se već deset godina se organizuje i posvećena je obnovi i stvaralačkom kreativnom odgovoru na uništavanje kulturnog nasleđa. Izložbu je otvorio vladika Ilarion.

„Mi smo se sabrali da bismo zajedno stvarali novi svet zajedno sa Bogom i nije slučajno da se taj pokret širi i van granica manastirske porte i evo nas ovde u jednom blagoslovenom prostoru, u prostoru preobraženja, gde se sumorna realnost sveta koji u zlu leži preobražava i gde se okom umetnika posmatra ovaj svet lepim. Vidimo u trudu svih pregaoca u Domu kulture koji su jedan svetionik lepote na ovom prostoru i svedočanstvo su pobede koja je već nastupila. Protiv rugla se borimo lepotom, protiv rušenja se borimo stvaralaštvom i gradimo. Posebno danas treba da se setimo da čak i oni koji nam ne misle dobro ne vide nas odvojeno od naših svetinja. Kada strada narod, stradaju i svetinje, kada stradaju svetinje, strada i narod. Zato što crkva Božija jeste i narod Božija“, rekao je vladika Ilarion.

Program obeležavanja godišnjice Pogroma organizovali su Dom kulture Gračanica i Galerija umetnosti Priština, a pomogli su Kancelarija za Kosovo i Metohiju, SG Priština i Opština Gračanica.

Poslednje vesti