Kancelarija za Kosovo i Metohiju
Vlada Republike Srbije

Parlić: Prizren je vaskrsli grad, Medimus prilika za upoznavanje sa nasleđem

Pomoćnica direktora Kancelarije za KiM Milena Parlić rekla je uoči festivala srednjovekovne muzike Medimus koji će se održati 29. i 30. avgusta u atrijumu crkve Svetog Spasa u Prizrenu da će to biti prilika da se međunarodni učesnici i posetioci festivala upoznaju sa bogatim kulturnim nasleđem Prizrena, ali i sa problemima sa kojima se srpski narod svakodnevno suočava na prostoru Kosova i Metohije.

Parlić je govoreći za TV K1 rekla da u uporedo sa svakodnevnim pritiscima na Srbe na Kosovu i Metohiji svedočimo i bogatom kulturnom i duhovnom stvaralaštvu u pokrajini.

"Nikada nam crkve na Kosovu i Metohiji u najmirnijim i najsrećnijim danima nisu bile pune kakve su danas. Nikada više kulturnih događaja. I sve te aktivnosti, i sva ta divna dečica, i ti divni ljudi koji stvaraju danas na Kosovu i Metohiji, i mnogo ljudi koji obilazi naše svetinje, dakle, svi ljudi koji učestvuju u aktivnostima, nisu samo dekor ove tmurne stvarnosti, već naprotiv, oni su najdublji, najjači i najdelotvorniji otpor upravo toj represiji i tim svakodnevnim problemima sa kojima se naš narod suočava", rekla je Parlić.

Ona je navelada je Prizren važio za grad koji je nestao i koji je u jednom danu izgoreo na očigled međunarodne zajednice.

"Prizren nam zapravo danas govori i najbolje potvrđuje našu pravoslavnu veru i stradanja i progonstva i vaskrsnuća. Prizren je vaskrsli grad", rekla je ona.

Parlić je podsetila da je tako "vaskrsla" i Prizrenska bogoslovija, koja je 2004. porušena do temelja, a u septembru će u nju poći 12. generacija od kada je ponovo uspostavljena 2011.

"To je naša vaskrsla bogoslovija, kao što je vaskrsla crkva Svete Nedelje, crkva Hrista Spasa, gde se održava Medimus, i to zaista jeste prilika da se međunarodni predstavnici koji prisustvuju na ovom veoma značajnom festivalu upoznaju sa bogatim kulturnim nasleđem, ali i sa problemima sa kojima se svakodnevno naš narod suočava na prostoru Kosova i Metohije", istakla je Parlić.

PR Festivala Medimus Dragana Rakočević rekla je da je to jedna od najvažnijih manifestacija na temu rane i srednjovekovne muzike u ovom delu Evrope, i da je među izvođačima učešće na Prizrenskom festivalu stvar prestiža.

"Svake godine bude neko od domaćih izvođača, međutim, ove godine će biti isključivo stranci. I zanimljivo je da za 11 godina prvi put imamo goste iz Francuske. Biće, dakle, Švajcarci, Italijani, Nemci, imamo goste iz Sjedinjenih Američkih Država, i ove godine po prvi put Francuzi", rekla je Rakočević.

Ona je navela da su svi ovogodišnji izvođači školovani na prestižnoj bazelskoj školi srednjovekovne muzike "Kantorum" (Scola cantorum basiliensis - bazelska škola pevanja).

Rakočević je rekla da ne postoji dovoljno arhivske građe, odnoso zapisa srpske muzike srednjeg veka, ali da se ona komponuje i danas po uzoru na muziku država iz okruženja i ostatka Evrope.

"Na taj način, zaista, svake godine publika bude u prilici da u tom duhu čuje nešto novo", kazala je ona.

Rakočević je navela da je Crkva Svetog Spasa iz 14. veka gde se festival već deceniju održava, pod vedrim nebom, jedinstven ambijent u svetu.

A među publikom, kako je rekla, bilo je pripadnika svih naroda - i stranaca, i Srba, i Albanaca i Turaka koji žive u Prizrenu.

"Nema prepreka, nema problema, nema zamerki, uživanje je jednako, I to je specifičnost ovog festivala", rekla je Rakočević za K1.

Organizatori festivala Medimus saopštili su ranije da će on biti održan 29. i 30. avgusta u atrijumu crkve Svetog Spasa u Prizrenu, uz slobodan ulaz.

Prvog dana festivala, po izboru programskog direktora Darka Karajića, predstaviće se Analogion (u 19.30 časova) i Leones (u 20.30 časova), a članovi oba ansambla dolaze iz bazelske akademije Scola cantorum basiliensis, najavljeno je u saopštenju.

Drugog dana, festival će zatvoriti ansambl Mantikora koji dolazi iz Napulja u Italiji a Čine ga Đuzepe Frana, Simona Gato, Enea Sorini i Alesandro de Karolis, a njihov program biće posvećen muzici italijanske Ars nove.

Poslednje vesti