Godina | Mesec | Nedelja | Dan |
---|---|---|---|
11 | 139 | 607 | 4255 |
Parastosom koji su služili sveštenici Eparhije raško-prizrenske, paljenjem sveća i polaganjem venaca na spomen obeležje, u Starom Gracku obeležna je 24. godišnjica od ubistva 14 srpskih žetelaca.
Parastosu su prisustvovali članovi porodica stradalih, meštani Starog Gracka, predstvanici Kancelarije za KiM, kao i politički predstavnici Srba sa Kosova i Metohije.
Pomoćnica direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Milena Parlić istakla je da danas prisutni tužni i neutešni stoje ipred mermernom pločom na kojoj su ispisana imena požnjevenih žeteoca Starog Gracka.
”Nemo izgovaramo molitvu i tugovanku i utešiteljku neutešnima.Četrnaest žetalaca pošlo je da požanje žito, da hleb sa njive dopremi u ambare, da se bela ostrugana bogača prinese pred kuma i starog svata Andrije Odalovića, da u nedeljno jutro zamiriše pita iz pekare Ljubice Živić koja će poraniti da doručkuju sinovi, snahe i sedmoro unučadi, da sestra Slavica, mladom mučeniku Novici napravi tortu za rođendan, a požnjeli su ih. U ataru sela Staro Gracko u vreme žetve, u žitu na zvesrki i mučni način, ubijeno je 14 srpskih seljaka. 14 muških glava, 14 domaćina, na dan Svetih 45 mučenika Nakopoljskih, i postalo je 14 mučenika novokosovksih. U našoj Srbiji uvek je žetvu pratila pesma, sa njom su se slavili prvi snopovi, ali zveri koji su imali samo ljudski odblik žetvu su pretvorili u ad na zemlji…”, kazala je Parlić.
Parlić je dodala da se većina zločina, kao i u Starom Gracku, desila pred očima međunarodne zajednice.
“Nastavljamo i danas dalje. Ovim selom u kosovskoj pitomini, Sitnica i dalje huči, tamnina se teško povlači, crveni makovi u poljima podsećaju na mučene starogračane, masakrirane i pokošane, dok crne marame tužan čvor sviju ispod brada majki. Iako se defetizam širi decenijima u nazad, naša država Srbija svim sila se upinje da se pesma održi na Kosovu i Metohiji”, poručila je ona.
Povodom zabrane istitucija u Prištini da direktor Kancelarije za KiM Petar Petković prisustvuje današnjem obležavanju i bude danas da svojim narodom, Parlić kaže: “To će nas samo ojačati u daljoj borbi za istinu i pravdu i što je vekovima na ovim prostorima bilo naše”.
Gradonačelnik opštine Štrpce Dalibor Jevtić kazao je da je prošlo 24 godine, ali da još uvek ne dobijamo odgovore na pitanja ko je odovoran.
“Teško je da danas govorimo bez emocija, teško je kada 24 godine čekamo na pravdu, a da oni koji pravdu treba da donesu, na naše pitanje kada će pravda doći, odgovaraju da je istraga o ovom zločinu obustavljena. Vremena u kojima živimo su teška. Danas, biti Srbin na ovim prostorima je teško. Danas u ovim vrmenima bez dokaza, ako samo jedan upre prstom u Srbina, biva uhapšen i poslat u kazamate, dok sa druge strane, oni koji su ubili 14 žetelaca su i dalje na slobodi. Mi nemamo nikakva očekivanja od vlasti u Prištini, ali imamo zahtev ka međunarodnoj zejednici, koju smatramo odgvornom za to što pravde nema, i koju smatramo odgovornom jer se zločin desio”, istakao je Jevtić.
Paroh lipljanski Dragiša Jerenić poručio je u besedi da su NATO vojnici odgovorni za smrt 14 srpskih žetelaca, jer ih, kako je rekao, tog dana nisu zaštitili, već su im nacrtali metu.
“Njih su ubili NATO vojnici, lično, direktno, indirektno. Zašto? Oni su došli da nama donesu mir. Koji mir? Naoružavali su naše komšije, neprijatelje, da bi nas ubijali. Ti isti NATO vojnici, koji su bili dužni da čuvaju ovaj nedužan narod, oni nisu hteli da isprate ljude na žetvu, na taj način su im nacrtali metu i poslali da budu ubijeni. Žeteoci su otišli da sakupe žito, nažalost, morali su ljudi da ubrzo njih idu da sakupljaju. Bog je njih proslavio, siguran sam verujući i nadajući se u Boga da nas oni sada gledaju i podržavaju sa neba. Samo je u našim ljudskim očima učinjena nepravda, što se njih tiče, njima nije učinjena nepravda, oni su znajući da pripadaju pravoslavnoj veri, da su pravoslavni Srbi, time što su uzeli svoj krst da nose, znali su da će stradati. Nastradali su oni, ostale su tužne i ožalošćene porodice, ali je nama kao dug ostao prema njima, da sačuvamo ta imanja na kojima su nastradali. Ako se drznemo da prodama ta imanja na kojima su oni postradali, prodaćemo i njihove žrtve, njihovu krv. A ko ima pravo da proda krv svojih predaka”, kazao je sveštenik Jerenić.
U ime ožalošćenih porodica obratila se Slavica Janićijević Popović koja je u krvavoj žetvi 23. jula 1999. godine izgubila brata, oca i dvojicu stričeva.
“Dvadeset četiri godine bola. Naš život ide dugačije svakog dana. Kada prođu kombajni setimo se masakra, setimo se šta su im sve radili, da je to bio masakar, da to nije bilo ubistvo. Da su ljudi štrojeni, da je mom bratu velika rana na srcu, zašto ne otkriju počinioce. Besna sam na Kfor, Euleksa, sve je u njihovim rukama, ne možemo više da čekamo, i da ih izvedu pred lice pravde. Od sahrane niko ne dolazi od strane Kfora”, kazala je sa suzama u očima Slavica Janićijević Popović.
Predsednica Udruženja „Kosovski stradalnici“ Nataša Šćepanović podsetila je da za ovaj zločin niko nije kažnjen.
“Pre 24 godine albanski teroristi su ovo pitomo selo zavili u crno. Sa obližnjih njiva, saklupljalju letinu nisu se vratili naši sinovi, očevi, naša braća. Znamo, jer delimo istu sudbinu, da i dalje osećate istu bol za svojim bližnjiima. Da su vam život u pakao pretvorili neki zli ljudi, kojim aništa ne dugujete. Ono što gorčinu pojačava, jeste činjenica da za ovaj masakar, kao ni za sve zločine, niko nije pravedno kažnjen. Ubice slobodno šetaju i tako nam se gotovo dve i po decenije smeju u lice”, poručila je Šćepanović i dodala da pravedno kažnjavanje onih koji su zločine naredili i počinili ne bi umanjili bol, ali bi znali da je pravda zadovljena.
Na današnji dan, u ataru sela Staro Gracko, tokom žetve, ubijeni su Milovan Jovanović, Jovica i Rade Živić, Andrija Odalović, Novica, Slobodan, Mile i Momir Janićijević, Stanimir i Boško Dekić, Saša i Ljubiša Cvejić, Nikola Stojanović i Miodrag Tepsić. Njihovo ubistvo smatra se jednim od najvećih zločina nakon sukoba na Kosovu 1999. godine, za koji niko nije odgovarao.
Sedam Albanaca bilo je pod istragom. Unmik je u oktobru 2007. godine uhapsio Mazljuma Bitićija iz sela Veliki Alaš, u blizini Starog Gracka, zbog sumnje da je učestvovao u ubistvu srpskih žetelaca, međutim, on je dva meseca kasnije pušten iz pritvora usled nedostatka dokaza.
Specijalno tužilaštvo u Prištini, zajedno sa Euleksom je 2017. godine obustavilo istragu zbog nedostatka dokaza.
Godina | Mesec | Nedelja | Dan |
---|---|---|---|
11 | 139 | 607 | 4255 |